Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Držane obveznice i državni blagajnički zapis". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ И ФИНАНСИЈСКЕ СТУДИЈЕ
БАЊА ЛУКА
ДРЖАВНЕ ОБВЕЗНИЦЕ И
ДРЖАВНИ БЛАГАЈНИЧКИ ЗАПИС
СЕМИНРСКИ РАД
Предмет: Тржиште новца и капитала
Ментор: мр Миодраг Јандрић
Студент: Славица Јовић
Индекс бр. II-1017/09
Бања Лука, децембар 2010.
САДРЖАЈ
УВОД..............................................................................................................................................3
ДРЖАВНЕ ОБВЕЗНИЦЕ..................................................................................................4
БЛАГАЈНИЧКИ ЗАПИСИ................................................................................................9
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................14
УВОД
На интернационалном тржишту новца обично се не тргује свим облицима вриједносних папира, већ само оним вирједносми папирима које издаје централна бака или које централна банка третира као вриједносне папире погодне за трговину на тржишту новца, односно за остваривање њене политике на затвореном или отвореном тржишту. Предмет купопродаје, односно инструмент тржишта новца може постати само онај вриједносни папир који се увијек може редисконтовати код централне банке ус одређену дисконтрну стопу, а да се при том редисконтни контингент којег је централна банка одобрила пословној банци која тражи редисконт. У том присуству тржишта новца, мјенице комерцијалног караткера које пословна банка реесконтује код централне банке код свог редисконтногконтигента, не третирају се као предмет трговине на тржишту новца, већсе третирају као вриједносни папирикојима се тргује на кредитном, односно економском тржишту. Овај инструмент се користи и као средство емисије централне банке пословним банкама (реесконтне хартије од вриједности – мјенице). Купопродаја краткорочних вриједносних папира на тржишту новца збива се, обично, између:
Две пословне банке,
Једне пословне банке и централне банке,
Државе и пословне банке,
Државе и централне банке
Државе и њени институција.
С обзиром на субјект који их издаје (емитује) краткорочне вриједносне папире можемо подијелити у три групе:
Државни вриједносни папири као што су државне обвезнице, државне мјенице, државни благајнички записи;
Вриједносни папири централне банке, као што су благајнички записис;
Вријеносни папири привредних предузећа других фирми или приватних лица који су акцептивни од стране овлашћених финансијских институција.
Ја ћу се у овом семинарком бавити око државних вриједносних папира као што су државне обвезнице и државни благајнички записи.
ДРЖАВНЕ ОБВЕЗНИЦЕ
Државне обвезнице спадају у један од основних инструмената краторочних тржишта хартија од вриједности. Развијене привреде углавном су суочене са буџетским дефицитом у висини од 20-30 дуџетских расхода, односно 10% друштвеног производа. Да би осигурала довољна „реална“ средства на финансијском тржишту за финансирање буџетског дафицита, држава приступа емисију обвезница.
Разлози за емисију обвезница су следећи:
Прикупљање новчаних средстава за финансирање дуџетског дефицита,
Смањивање притиска на примарну емисију за покирће буџетских расхода (редовних и ванредних),
Регулисање (уз помоћ централне банке) услова на тржишту хартија од вриједности,

 

 ---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]